87,5% латиничних натписа у Кнез Михаиловој (видео запис излагања)

   Колико је процентуално штампано ћириличних књига ове године до 64. Међународног сајма књига у Београду, толико је и ћириличних написа у Кнез Михаиловој улици.

   Према истраживањима Србског културног центра „Ћирилица“ Београд 166 издавача који су излагали своје књиге на овогодишњем сајму књига у Београду штампало је свега 12,5% ћириличних наслова од укупног броја, а исто толико је и ћириличних натписа у најпознатијој београдској пешачкој улици, Кнез Михаиловој.

   У међувремену, нови Предлог закона о језику и писму већ две године лежи у фијоци Владе Србије док надлежни не схвате да постојећи закон из 1991. није у складу са важећим Уставом. За то време, мањински језици су са четири досадашње промене добили далеко већа права него национални језик и писмо.

   Данашњи статус ћирилице у Србији се не разликује од миленијумских прогона и периода окупације, само са том разликом што је садашњост производ добровољне окупације.

   О свему овоме говорили су у суботу, 23. новембра, у хотелу Радисон Блу Милорад Ђошић, председник Србског културног центра „Ћирилица“ Београд и Весна Арсић, председник Одељења за културу и образовање истог удружења.



Весна Арсић

2 thoughts on “87,5% латиничних натписа у Кнез Михаиловој (видео запис излагања)

  1. Иначе за ово истраживање је доста заслужан и члан нашег удружења Слободан Млинаревић, а захваљујући пре свега својој неверци, па смо исто посветили пре свега њему и неверним Томама.
    Да би потврдили све ово позивамо читаоце да нам се придруже како би истраживање било што боље поткрепљено чињеницама.

    1. Радује ме да сам споменут. Када сам већ прозван, ево и мог коментара. Вазда се питам чему претеривања. Знамо добро, д аје било фрљања са процентима од већине „ћириличара“. Те 99% у Србији, те 95%, те 90%. Сада је „истраживање“ вршено на сасвим специфичном подручју. За то подручје, ово је одличан резултат, а у вези мога става да не треба претеривати. Да су „истраживачи“ отишли у Делта сити или Ушће добили би и преко 90%. Да су отишли у Јагодину, Трстеник, проценат би био знатно мањи. Анкета, као свака анкета, „истраживање“ као свако истраживање, има унапред задату тезу или задатак. Ово истраживање је доказало, да сам био у праву, када сам раније оспоравао 90, 95 и 99 посто, што је коришћено за територију целе Србије. Чак и у Кнез Михајловој нису „обезбеђени“ наведени проценти. Придружујем се молби, да свако „истражи“ своју улицу, крај, село и град. Добићемо реалнију слику о свему о чему причамо.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.